BYD po prvi put zarađuje više van Kine nego na domaćem tržištu

BYD je u prvoj polovini 2026. godine napravio važan preokret: prihod ostvaren van Kine prvi put je premašio prihod na domaćem tržištu. Za kompaniju koja je do pre nekoliko godina važila pre svega za giganta kineskog tržišta, to je jasan znak koliko je ozbiljno shvatila globalnu ekspanziju.

Prema objavljenim rezultatima, ukupni prihod u prvih šest meseci iznosio je 344,8 milijardi juana, što je pad od 7,1% u odnosu na isti period prošle godine. Neto dobit pripisana akcionarima pala je za 20,5% na 12,33 milijarde juana, ali je drugi kvartal doneo vidljivo poboljšanje: profit je porastao na 8,2 milijarde juana, uz rast od skoro 30% na godišnjem nivou.

Iako su brojevi i dalje ispod onoga što bi kompanija želela u idealnom scenariju, rast izvoza pokazuje gde BYD danas nalazi novu snagu. U prvoj polovini godine izvezeno je 792.000 vozila, što je skok od 67,8% u odnosu na prethodnu godinu. Istovremeno, prihod od inostranih tržišta porastao je za 34% i dostigao 181,3 milijarde juana, odnosno oko 53% ukupnog prihoda.

Izvoz kao ključ rasta

Ovakav rezultat nije slučajan. BYD je poslednjih godina snažno širio ponudu u Evropi, Južnoj Americi, Aziji i na Bliskom istoku, a upravo ta tržišta sada nose veliki deo rasta. Brazil je postao najveće inostrano tržište, dok su među najvažnijim evropskim destinacijama Belgija, Velika Britanija, Nemačka, Španija i Slovenija.

Za evropske kupce to je posebno zanimljivo jer BYD već beleži ozbiljne prodajne rezultate i van Kine. Model Seal U je, na primer, među najtraženijim kineskim PHEV modelima u Evropi, što jasno potvrđuje da plug-in hibridi postaju važan deo strategije kineskih proizvođača na Starom kontinentu.

To je i logičan potez. Dok su čisto električni automobili u Evropi pod sve većim pritiskom zbog tarifa i tržišnih oscilacija, plug-in hibridi nude lakši ulazak na tržište i širu publiku. BYD je to prepoznao ranije od mnogih rivala i sada ubire plodove te fleksibilnosti.

Šta je pritisnulo dobit?

Pad profita u prvom polugodištu ne znači da je kompanija u problemu, već pre da prolazi kroz fazu snažnog ulaganja i širenja. Jedan od razloga za pritisak na rezultat bio je manjak druge generacije Blade baterija, ali i slabiji učinak dela NEV poslovanja, uz nepovoljne devizne pomake.

Tu je i prirodan efekat širenja na daleka tržišta: duži transport i složenija logistika podigli su zalihe na 109 dana, naspram 79 dana godinu ranije. To nije idealno, ali u kontekstu brzog izvoznog rasta deluje više kao posledica ekspanzije nego kao znak slabosti.

Drugim rečima, BYD danas prodaje više nego ikad van Kine, ali taj globalni zamah traži i veći operativni kapital. To je poznata cena međunarodnog rasta, naročito za brend koji istovremeno razvija baterije, platforme, softver i sopstvenu proizvodnju.

Evropa pod pritiskom tarifa, ali BYD ne usporava

Evropsko tržište i dalje je jedno od najvažnijih za kineske marke, ali i jedno od najkomplikovanijih. EU je već uvela carine na kineska električna vozila, a sada se razmatra i proširenje tih mera na plug-in hibride. To direktno pogađa segment u kojem su kineski proizvođači, pa i BYD, poslednjih meseci bili posebno jaki.

Ipak, rezultati govore da potražnja postoji uprkos trgovinskim barijerama. Kineski brendovi su ove godine dostigli rekordni tržišni udeo u Evropi, a BYD je jedan od najzaslužnijih za taj rast. To je važna vest i za srpsko tržište, jer pokazuje da kineski automobili više nisu egzotika, već ozbiljna alternativa koja se nameće kvalitetom, tehnologijom i cenom.

U poređenju sa evropskim konkurentima, BYD i dalje često nudi više opreme za manje novca. To se posebno vidi kod elektrifikovanih modela, gde kupac dobija napredne sisteme pomoći vozaču, bogat infotainment i baterijsku tehnologiju koja je među najuglednijima u industriji.

Širi portfelj i rast premijum brendova

BYD više nije samo proizvođač masovnih modela. Brendovi kao što su Denza, Fang Cheng Bao i Yangwang sve su važniji u ukupnoj slici, a zajedno su prodali 228.000 vozila, uz rast od 61%. Posebno je zanimljivo što Denza danas dostiže prosečnu transakcionu cenu od oko 360.000 juana, što pokazuje da BYD sve ubedljivije ulazi i u više cenovne segmente.

To je još jedna potvrda koliko je kineska auto-industrija napredovala. Nekada je konkurentnost bila zasnovana gotovo isključivo na ceni, a danas se sve više zasniva na kombinaciji tehnologije, dizajna, performansi i premium ambicije. Upravo zato BYD postaje ozbiljan globalni igrač, a ne samo domaći šampion.

Za srpskog kupca to je važna poruka: kineski brendovi više nisu rezervisana opcija za one koji traže jeftin automobil, već racionalan izbor za vozače koji žele mnogo savremene opreme i naprednu elektrifikaciju za uložen novac.

Kako dalje?

Analitičari očekuju da bi BYD mogao dodatno da ubrza rast profita u drugoj polovini godine, posebno ako izvoz nastavi da raste ovim tempom. Bloombergova projekcija ide čak u pravcu rekordnih prihoda i dobiti u poslednjem kvartalu.

Na kratke staze, ključno pitanje ostaje proizvodnja i stabilizacija zaliha, ali dugoročna slika je prilično jasna. BYD je izrastao u globalnog proizvođača koji više ne zavisi isključivo od Kine, a činjenica da je prihod iz inostranstva prvi put nadmašio domaći prihod govori više nego dovoljno.

Drugim rečima, BYD sada ulazi u novu fazu. To više nije priča samo o rastu, već o potpunom preobražaju kompanije u međunarodnog teškaša kineske auto-industrije.