ADAC test otkrio slabije grejanje kod BYD Atto 3 i XPeng G9 u zimskim uslovima

Kineski električni automobili sve češće privlače kupce bogatom opremom, velikim ekranima i jakim odnosom cene i dobijenog, ali zimski testovi pokazuju da komfor u kabini nije uvek na istom nivou kao tehnologija koju nude. Kako prenosi portal B92, ADAC je upravo na to skrenuo pažnju kroz merenja sprovedena u okviru Green NCAP metodologije.

Test je obavljen na temperaturi od minus sedam stepeni Celzijusa, a cilj je bio da se vidi koliko brzo vozila mogu da zagreju kabinu na željenih 23 stepena. U prvom planu su bili BYD Atto 3 i XPeng G9, dva modela koja inače važe za moderne i dobro opremljene električne SUV-ove.

Rezultati su bili različiti, ali ne i dramatično loši u pogledu potrošnje. BYD Atto 3 je pri toplijih +23 stepena trošio 18,2 kWh na 100 km, a na minus sedam stepeni 25,1 kWh na 100 km, što je rast od 38 odsto. Domet je pao sa 376 na 273 km, pa je ovaj model i dalje među boljim u grupi kada je reč o zimskom gubitku dometa.

Problem je, međutim, bio u grejanju kabine. ADAC je zabeležio da je unutrašnjost BYD Atto 3 posle 30 minuta stigla tek do 16,6 stepeni, daleko od ciljanih 23 stepena. XPeng G9 je bio nešto bolji, sa zabeleženih 19,0 stepeni, ali ni on nije do kraja ispunio očekivanja po pitanju brzine zagrevanja.

Sa druge strane, ima i kineskih modela koji su se pokazali vrlo korektno. Nio ET7 je uspeo da stigne do zadate temperature, dok je MG5 u kabini izmerio čak 26,6 stepeni. U širijem zbiru, ADAC navodi da nema jasne razlike između kineskih i evropskih marki kada je reč o zimskim performansama, što je važan podatak za sve koji još imaju predrasude prema vozilima iz Kine.

Softver, Eco režim i raspodela toplote mogu da budu ključ

Stručnjaci ADAC-a ukazuju da slabije grejanje ne mora da znači kvar klima-uređaja. Uzrok može da bude u softverskim podešavanjima, kao i u fabrički aktiviranom Eco režimu, koji smanjuje potrošnju energije kako bi se produžio domet električnog automobila.

U praksi, to znači da auto može da deluje hladnije nego što bi vozač očekivao, iako sistem tehnički radi ispravno. Važno je i da zadatih 22 ili 23 stepena na ekranu predstavljaju željenu temperaturu u kabini, a ne temperaturu vazduha na ventilacionim otvorima.

Drugim rečima, mnogo toga zavisi od logike upravljanja sistemom klimatizacije. Loše očitavanje senzora ili nejednaka raspodela vazduha kroz kabinu mogu da stvore utisak da grejanje ne radi dovoljno snažno, čak i kada sistem zapravo radi u okviru svojih fabričkih podešavanja.

Ono što je posebno zanimljivo kod ovih rezultata jeste da toplotna pumpa nije automatska garancija dobrog grejanja. Može da pomogne efikasnosti, ali ne rešava sve, naročito ako je softver postavljen tako da prioritet daje dometu, a ne toplini u kabini.

Šta to znači za kupce kineskih električnih automobila

Za kupce u Srbiji ovo je korisna lekcija. Kineski električni modeli često nude opremu koju kod evropskih rivala dobijate tek uz ozbiljnu doplatu, ali zimi treba proveriti kako se ponašaju klima i grejanje u realnim uslovima, posebno na kraćim gradskim relacijama.

To je važno jer kratke vožnje zimi dodatno povećavaju potrošnju, pošto se baterija i kabina stalno iznova zagrevaju. Upravo zato, osim deklarisanog dometa, kupac treba da obrati pažnju na efikasnost grejanja, odziv softvera i način na koji automobil raspodeljuje toplotu po kabini.

Šira slika ipak ostaje pozitivna za kinesku auto-industriju. ADAC-ova ranija merenja i crash testovi pokazuju da su brendovi poput BYD-a, Xpenga, Nija i MG-a danas ozbiljni rivali etabliranim evropskim i japanskim proizvođačima, uz dobar kvalitet izrade i sve uverljiviju tehnologiju.

Za one koje zanima konkretna ponuda na našem tržištu, BYD je u Srbiji već prisutan sa više modela, među kojima su BYD Atto 3 Evo, BYD Sealion 7 i BYD brend. To dodatno potvrđuje da kineska EV scena više nije egzotika, već realna alternativa za kupce koji traže tehnologiju, opremu i dobru vrednost za novac.