Razlika između hibrida i PHEV modela: Kako rade, koje su mane i šta donose vozačima u Srbiji

Kada se u istoj rečenici pomenu hibrid i phev, mnogi vozači u Srbiji pomisle da je razlika mala: oba imaju benzinski motor, elektromotor i bateriju, pa deluje da je u pitanju samo nijansa. U praksi, međutim, razlika je dovoljno velika da direktno utiče na potrošnju, način vožnje i ukupne troškove. Klasičan hibrid puni manju bateriju sam tokom vožnje, preko motora i regenerativnog kočenja, dok phev traži redovno priključenje na punjač ako želite da iskoristite njegov puni smisao. Drugim rečima, jedan je pre svega efikasan automobil sa pomoći struje, a drugi je delimično električni automobil sa rezervom u vidu SUS motora.

Kako rade hibrid i phev i gde je suštinska razlika

Klasičan hibrid koristi benzinski motor i elektromotor tako da automobil sam bira kada će koji pogon imati glavnu ulogu. Pri sporijoj vožnji, kretanju iz mesta i manevrisanju često radi elektromotor, dok se pri jačem ubrzanju i na otvorenom uključuje i benzinski motor. Baterija je relativno mala, pa se ne puni iz spoljnog izvora, već kroz regenerativno kočenje, odnosno vraćanje energije pri usporavanju, kao i radom motora kada je to potrebno. Upravo zato je hibrid jednostavniji za korišćenje: sipate gorivo i vozite, bez planiranja punjenja i bez promene navika.

PHEV, odnosno plug-in hibrid, radi po sličnom principu, ali ima znatno veću bateriju i mogućnost punjenja na kućnoj utičnici ili javnom punjaču. To mu omogućava da desetine kilometara pređe samo na struju, što je za svakodnevnu gradsku vožnju često dovoljno. Kada se baterija isprazni, phev nastavlja da funkcioniše kao hibrid. Tu je i glavna kvaka: ako se redovno puni, phev može ozbiljno da smanji potrošnju goriva; ako se ne puni, postaje teži i skuplji automobil koji često troši više nego što kupac očekuje. Zato deklarisana laboratorijska potrošnja od 1 do 2 l/100 km gotovo nikad nije cela priča.

Na evropskom tržištu poslednjih godina rastu i hibridi i plug-in modeli, ali iz različitih razloga. Hibrid se pokazao kao logičan izbor za vozače koji žele manje komplikacija i stabilnu potrošnju u gradu, dok phev cilja kupce koji imaju pristup punjenju kod kuće ili na poslu. U svetu kineskih automobila to se lepo vidi kroz ponudu modela kao što su Haval Jolion Pro HEV kao primer klasičnog hibrida i WEY 03 kao primer modernog plug-in pristupa. Tehnološki su oba smislen izbor, ali ne za istog vozača i ne u istim uslovima eksploatacije.

Prednosti i mane: kada je hibrid pametniji izbor, a kada phev ima više smisla

Klasičan hibrid ima jednu veliku prednost: lako ga je razumeti i još lakše živeti s njim. Nema kabla, nema jutarnjeg pitanja da li ste ga priključili, nema ni velikog oslanjanja na javnu infrastrukturu. U gradskoj i prigradskoj vožnji može da bude vrlo efikasan, posebno kada saobraćaj često staje i kreće. Tada elektromotor češće pomaže, a baterija se dopunjava kočenjem. Zato hibrid najviše smisla ima za vozača koji dnevno prelazi umeren broj kilometara, vozi pretežno po gradu i želi nižu potrošnju bez promene rutine. U tom smislu modeli poput MG3 Hybrid+ ili ZS Hybrid+ dobro ilustruju zašto je ova tehnologija postala tako tražena.

Mane hibrida koje treba realno sagledati

Hibrid ipak nije čarobno rešenje. Na auto-putu njegove prednosti su manje izražene nego u gradu, jer tada benzinski motor nosi veći deo posla, a mala baterija ne može dugo da pomaže. Ako neko često vozi relacije Beograd-Niš ili Novi Sad-Subotica pri višim brzinama, razlika u odnosu na dobar benzinac može biti manja nego što marketing sugeriše. Takođe, iako je mehanika današnjih hibrida generalno zrela, kupca u Srbiji s pravom zanimaju servisna mreža, cena održavanja i dostupnost delova. Zato je korisno unapred proveriti i temu troškova održavanja, posebno kroz pregled kao što je koliko koštaju redovni servisi kineskih automobila u Srbiji.

Kada phev opravdava višu cenu

PHEV je u teoriji naprednije rešenje, ali samo ako ga koristite kako treba. Veća baterija znači da svakodnevne gradske rute, odlazak na posao, vrtić, prodavnicu i nazad, često mogu da se odrade bez paljenja benzinskog motora. Za vozača koji ima sopstveno parking mesto, utičnicu ili wallbox i disciplinu da puni auto skoro svakog dana, plug-in hibrid može biti vrlo racionalan izbor. Međutim, ako punjenje izostane, phev nosi dodatnu masu baterije i složeniji sistem, pa prednost brzo počinje da se topi. Evropski podaci iz poslednjih analiza upravo to potvrđuju: realna potrošnja plug-in modela često značajno odstupa od fabričkih brojki kada se vozila ne pune redovno.

Šta je bolje za vozače u Srbiji: hibrid ili phev?

Za vozače u Srbiji izbor između opcija hibrid i phev manje zavisi od same tehnologije, a više od svakodnevnog života. Cena goriva ostaje važan faktor, ali nije jedini. Bitni su i cena električne energije, dostupnost kućnog punjenja, broj kilometara koje prelazite dnevno i to da li auto najveći deo vremena vozi po gradu ili na otvorenom putu. Javni punjači jesu sve prisutniji nego pre nekoliko godina, ali infrastruktura i dalje nije ravnomerno raspoređena u celoj zemlji. U Beogradu, Novom Sadu i većim koridorima situacija je bolja; van većih centara planiranje je i dalje važan deo priče.

Zato odluku vredi svesti na nekoliko praktičnih pitanja:

• Da li imate gde da punite auto kod kuće ili na poslu?
• Da li dnevno prelazite 20 do 60 km, što phev-u najviše odgovara?
• Da li vam je važnija jednostavnost ili maksimalno smanjenje potrošnje goriva?
• Koliko često vozite duga putovanja auto-putem?
• Da li ste spremni da platite višu početnu cenu za sofisticiraniji pogon?

Ako su odgovori takvi da nemate redovno punjenje i ne želite da menjate navike, klasičan hibrid je verovatno bolji izbor. On je manje zahtevan, često jeftiniji pri kupovini i u srpskim uslovima lako isporučuje ono što obećava: razumno nisku potrošnju u gradu bez komplikacija. Ako, međutim, imate uslove za punjenje i većinu dana prelazite kratke do srednje relacije, phev može da bude veoma ubedljiv, jer tada veliki deo vožnje obavlja na struju, a benzinski motor ostaje sigurnosna mreža za duži put. To je posebno zanimljivo kupcima koji još nisu spremni za potpuno električni automobil, ali žele da mu se približe korak po korak.

Zaključak je prilično jednostavan. Hibrid je bolji za većinu vozača koji žele praktičnost bez kablova, dok je phev bolji za one koji mogu da pune redovno i žele više električne vožnje bez odricanja od dugog dometa. Nije stvar u tome da je jedna tehnologija univerzalno superiorna, već da li odgovara vašem ritmu života. Za srpskog kupca koji razmatra kineski automobil, to je dobra vest: i među kineskim markama danas postoji sve šira ponuda oba tipa pogona, od racionalnih hibrida do ozbiljno sposobnih plug-in modela. Ako birate hladne glave, bez opijanja katalogom i nerealnim WLTP brojkama, teško je mnogo pogrešiti.