Kina i EU dogovorile hibride: sporazum u Pekingu 10. oktobra 2026.

Kina je pozdravila novi dogovor sa Evropskom unijom o izvozu hibridnih i plug-in hibridnih automobila, ocenivši da sporazum može da obezbedi stabilniji nastavak plasmana na evropsko tržište. Kako prenosi Rojters, do konsenzusa je došlo posle pregovora u Pekingu, a ključne razgovore vodili su evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič i kineski ministar trgovine Wang Wentao.

Prema navodima iz Pekinga, kinesko Ministarstvo trgovine smatra da dogovor štiti interese kineskih kompanija i smanjuje rizik od daljeg zaoštravanja trgovinskih tenzija. U saopštenju je poručeno i da je cilj da se stvori predvidivije okruženje za trgovinu i ulaganja, što je posebno važno u trenutku kada kineska auto-industrija sve snažnije širi prisustvo u Evropi.

Šefčovič je ranije rekao da bi novi okvir mogao da prepolovi kineski izvoz hibridnih automobila u EU, odnosno da značajno ograniči rast isporuka. Ipak, Peking insistira da dogovor ipak omogućava nastavak rasta izvoza, uz kvotu koja ne sme da bude manja od one koju dobije bilo koja druga zemlja.

Zašto je ovaj dogovor važan za kineske proizvođače

Suština spora nije samo u brojkama, već i u tržišnom pravu da kineski brendovi ostanu konkurentni u Evropi. EU želi da smanji veliki trgovinski deficit sa Kinom, dok kineska strana traži tretman koji ne diskriminiše njene kompanije i ne izdvaja njihove automobile kao metu posebnih ograničenja.

To je posebno bitno baš za hibride, jer su kineski proizvođači poslednjih meseci ubrzali upravo taj deo ponude. Nakon dodatnih carina na električne automobile iz Kine, mnoge kompanije su pojačale nastup sa plug-in hibridima i klasičnim hibridima, jer ti modeli lakše prolaze kroz regulatorne barijere i istovremeno nude ono što evropski kupac danas traži, nisku potrošnju, dobar domet i bogatu opremu.

Brojevi pokazuju koliko je tržište već promenjeno. Prema podacima koje su objavili evropski izvori, u prvoj polovini 2026. kineski brendovi su povećali udeo na evropskom tržištu plug-in hibrida na 25%, dok su kod klasičnih hibrida stigli do 14%. To je ogroman pomak u odnosu na 2024. godinu, kada je njihov udeo bio tek oko 2% u obe kategorije.

Evropa traži balans, Kina traži prostor za rast

U evropskoj industriji ovaj dogovor se tumači kao pokušaj da se obuzda brz rast kineskog uvoza. Tokom prvih sedam meseci 2026. Evropa je uvezla oko 378.000 kineskih hibridnih vozila, što ukazuje na tempo od približno 650.000 vozila na godišnjem nivou. Bloomberg je, pozivajući se na izvore, objavio i da bi godišnja kvota mogla da bude oko 350.000 vozila, uz rast od 6% godišnje tokom četiri godine, ali taj detalj nije zvanično potvrđen.

Ono što je važno za tržište jeste činjenica da kineski proizvođači više nisu samo priča o jeftinijim automobilima. Oni danas nude ozbiljno opremljene modele, napredne infotainment sisteme, digitalne instrument table i konkurentne pogonske sklopove. Upravo zato brendovi poput BYD-a, Cheryja i Geelyja sve lakše pronalaze put do kupaca i van Kine.

Za domaće tržište ovo je još jedan signal da će hibridi iz Kine ostati važan deo evropske auto-scene. Ako trgovinski okvir ostane stabilan, kineske marke će moći da nastave da šire ponudu, a to je dobra vest i za kupce u Srbiji, jer veća evropska prisutnost obično znači jaču logistiku, više modela i još konkurentnije cene.

Širi trgovinski kontekst

Dogovor dolazi u trenutku kada su trgovinski odnosi EU i Kine i dalje napeti. EU je i ranije uvodila dodatne carine na kineske električne automobile zbog navodnih subvencija, dok je kineska strana paralelno postavljala pitanje ograničenja izvoza retkih zemnih elemenata i trajnih magneta. Sve to pokazuje da automobilska industrija više nije samo pitanje dizajna i tehnologije, već i geopolitičkog nadmudrivanja.

Za kineske proizvođače je, međutim, ključna poruka pozitivna: evropsko tržište ostaje otvoreno, samo pod strožim pravilima. A to znači da će borba za kupca biti još zanimljivija, posebno u hibridnom segmentu gde Kina već danas ima vrlo snažnu ponudu i znanje koje je teško ignorisati.

U tom smislu, vredi pratiti i širu ofanzivu kineskih marki u Evropi, od novih premijera do širenja prodajne mreže. Dobar primer tog zamaha je i sve veće prisustvo brendova na najvećim evropskim događajima, o čemu smo već pisali u tekstu o nastupu kineskih proizvođača u Parizu, kao i o modelima koji stižu na evropsko tržište, poput novih Geely hibrida i širenja BYD mreže u Srbiji.