Kinesko tržište automobila palo u avgustu 2024, ali izvoz ubrzao

Avgust je doneo još jedan slab mesec za kinesko tržište putničkih automobila, ali i potvrdu da je izvoz i dalje glavni adut industrije. Prema podacima CPCA, domaća prodaja je bila pod pritiskom već peti mesec zaredom, dok su kineski proizvođači istovremeno ostvarili snažan rast isporuka na strana tržišta.

Na domaćem tržištu je u avgustu prodato oko 1,905 miliona putničkih vozila, što je blagi pad od 1% u odnosu na isti mesec prošle godine. Iako taj rezultat ne zvuči dramatično, on pokazuje koliko je kinesko tržište zasićeno i koliko je konkurencija postala surova, posebno među velikim igračima koji se bore za pažnju kupaca kroz opremu, cenu i softver.

Mnogo zanimljivija slika stiže iz segmenta vozila na nove izvore energije. NEV modeli, dakle električni automobili i plug-in hibridi, zabeležili su rast od čak 43,2% na godišnjem nivou i dostigli rekordni tržišni udeo od 53,5% u avgustu. To je važan pokazatelj: u Kini je elektrifikacija odavno prešla fazu trenda i postala standard koji diktira smer celog tržišta.

Za kineske kupce dodatni vetar u leđa daju i državne mere. Subvencije za kupovinu i zamenu starog vozila podignute su na 20.000 juana za nove NEV modele, dok su određeni benzinci sa motorom do 2,0 litra dobili podršku od 15.000 juana. Takva politika pomaže potražnji, ali ne može potpuno da poništi širi problem sporijeg rasta i slabijeg poverenja potrošača.

Upravo zbog toga su kineski brendovi sve agresivniji na izvoznom planu. U avgustu je iz Kine izvezeno oko 413.000 vozila, što je rast od 24% na godišnjem nivou, dok je ukupni izvoz od januara do avgusta porastao na 3,04 miliona jedinica, odnosno 30% više nego godinu ranije. Kada se tome doda i snažan rast izvoza NEV modela, jasno je da kineska auto-industrija sve manje zavisi od domaćeg tržišta.

To nije slučajno. Brendovi poput BYD-a, Geelyja, Cheryja i drugih već dugo grade strategiju zasnovanu na modernoj tehnologiji, bogatoj opremi i vrlo konkurentnoj ceni. Na tržištima kao što su Evropa, Bliski istok i Latinska Amerika upravo taj odnos uloženog i dobijenog postaje glavni argument u borbi protiv etabliranih evropskih, japanskih i korejskih proizvođača.

Međutim, Peking je svestan da preterano agresivno obaranje cena može da šteti dugoročnoj slici kineskih marki. Zato su početkom septembra uvedene nove smernice za izvoz i poslovanje u inostranstvu, sa jasnom porukom da cena mora da prati troškove, tržište i reputaciju brenda. Drugim rečima, kineski proizvođači više ne žele da budu prepoznati samo kao jeftin izbor, već kao ozbiljna globalna konkurencija.

Za kupce u Srbiji to je posebno važno. Kako kineski brendovi poput BYD-a, Geelyja, MG-a, Cheryja i drugih jačaju izvozne kanale i podižu standarde kvaliteta, raste i verovatnoća da ćemo na našem tržištu dobijati sve zrelije modele sa boljom servisnom podrškom, naprednijim softverom i većim bezbednosnim ambicijama. To je pravac koji vredi pratiti, jer kineska auto-industrija danas više ne igra samo na cenu, već i na tehnologiju, dizajn i realnu upotrebljivost.

U tom smislu, domaći pad prodaje u Kini ne treba tumačiti kao slabost kineskih proizvođača, već kao dokaz da je tržište postalo izuzetno zahtevno i kompetitivno. A upravo u takvom okruženju kineske marke najbrže napreduju, što se na kraju često najbolje vidi na izvoznim brojkama i sve boljim modelima koje nude kupcima širom sveta.

Povezano: BYD prvi put zarađuje više van Kine nego kod kuće, Peking menja pravila igre kineskim proizvođačima, BYD ruši cene u Nemačkoj i pojačava pritisak u Evropi.