Kineski auto-brendovi oslanjaju se na Evropu, BYD vodi 16. septembar 2026.

Kineska auto-industrija sve manje zavisi od domaćeg tržišta, a sve više od Evrope. Pad tražnje u Kini i slabiji podsticaji primorali su proizvođače da još agresivnije guraju izvoz, dok upravo evropski kupci sada postaju ključni za rast i profitabilnost najvećih brendova iz te zemlje.

Podaci za 2026. jasno pokazuju koliko se slika promenila. Kinesko tržište je i dalje ogromno, ali je domaća prodaja pod pritiskom zbog ukidanja dela subvencija, slabijeg raspoloženja kupaca i intenzivne cenovne borbe među proizvođačima. U takvom okruženju, izvozni rezultati više nisu dodatak poslovanju, već sve češće glavni stub stabilnosti.

BYD je najbolji primer tog zaokreta. U prvih osam meseci 2026. kompanija je izvezla oko 792.000 vozila, što je približno 71% više nego godinu ranije. Samo u avgustu izvoz je dostigao rekordnih 189.466 automobila, pa je inostrano poslovanje postalo presudan izvor rasta, ali i zarade.

Ipak, BYD nije jedini koji dobro prolazi van Kine. Chery već dugo gradi snažnu izvozni mrežu, a Geely, MG i druge kineske grupacije takođe sve više zavise od tržišta van domovine. To je posebno važno jer se konkurencija unutar samih kineskih brendova zaoštrava, pa će u narednim godinama opstanak i profit sve više zavisiti od toga ko može da ponudi najbolji odnos cene, tehnologije i dosega na međunarodnom tržištu.

Evropa u toj priči ima centralnu ulogu. Kineski brendovi su u prvih šest meseci 2026. na tržištu Evropske unije zajedno ostvarili 391.576 registracija, što im je donelo oko 6,6% udela. Još zanimljivije, njihov udeo u evropskom tržištu plug-in hibrida popeo se na čak 34%, što jasno pokazuje da kineski proizvođači više nisu samo igrači u električnom segmentu, već i ozbiljan faktor u elektrifikaciji šire ponude.

Među modelima koji najviše privlače pažnju evropskih kupaca su vozila sa bogatom opremom i cenom koja je često niža od evropske konkurencije. U praksi, to znači da kineski proizvođači često nude ono što bi kod etabliranih marki značilo ozbiljnu doplatu: napredne asistencije vozaču, veliki centralni ekran, digitalnu instrument tablu, kvalitetne materijale i savremene hibridne ili električne pogone.

Za kupce u Srbiji to nije samo globalna statistika, već vrlo konkretna tržišna prednost. BYD je već izgradio ozbiljnu poziciju na našem tržištu, a njegov lokalni zamah lepo oslikava i činjenica da je u 2026. ostvario više od 1.000 pretprodaja i da sada ima više od 1.300 vozila na putevima Srbije. Čak 50,8% tržišta električnih vozila u Srbiji pripalo je upravo BYD-u, što dovoljno govori o tome koliko brzo kineski brendovi osvajaju poverenje kupaca.

Ovakav rast, naravno, ima i drugu stranu. Kako evropska potražnja raste, a kineski proizvođači se međusobno bore za kupce, pritisak na marže i cenu postaje sve veći. Zato će naredni period biti zanimljiv za praćenje: najbolji će biti oni koji uspeju da zadrže tehnološku prednost, obezbede stabilan kvalitet i pritom ostanu cenovno dovoljno agresivni da zadrže interesovanje evropskih i srpskih kupaca.

U tom smislu, kineske marke više nisu prolazni trend. One su sada realna alternativa tradicionalnim proizvođačima, a Evropa, uključujući i Srbiju, postaje tržište na kojem će se odlučivati koliko daleko mogu da idu. Za sada, brojke pokazuju da upravo kineski brendovi najbolje umeju da iskoriste taj prostor.

Za širu sliku o tome kako kineski proizvođači sve snažnije nastupaju na evropskom i domaćem tržištu, pogledajte i tekstove o BYD-u u Novom Sadu, o Geely Galaxy TT i o tome kako je Kina već stigla do 61% plug-in udela.